"Био је велики друг, ведар, оптимиста до последњег часа. Памтићу га као једног од последњих политичара који је вредностима давао предност у односу на голе бројеве. Његовим одласком изгубили смо пријатеља, савезника и прегаоца који ће нам у будућности недостајати и више него што смо у стању да то данас схватимо. Његовој породици и мађарској заједници у нашој земљи упућујем искрено саучешће."
"Његова преданост и посвећеност мађарској заједници у Србији била је потпуна и свеобухватна и оставила је трајне резултате уграђујући ову заједницу у темеље заједништва које нам је насушно потребно."
"Пленио је отвореношћу и поштовањем аргумената и великим уважавањем српских ставова и разумевањем заједничке судбине и заједничких изазова. Био је лидер мађарске заједнице у Војводини за понос и углед, и друг и пријатељ на кога сам могао да се ослоним. Заступао је принципе у јавном деловању, а данас је таквих људи мало и тим пре је пленио својим ставовима и залагањем."
„Борио се за вредности и у њих је веровао. Био је упорни и брижни заступник Мађара у Војводини који ствара мостове. Ако будућност будемо градили по мери дела које је он оставио, често ћемо се подсећати његових визија",
"Заиста на један уобичајено миран, достојанствен, парламентарно културан начин се размењују ставови у Скупштини Војводине. Наравно, то је омогућило његово чврсто држање пословника и оно што је урођено, неко има ауторитет или га нема. Не може ауторитет да се научи, не може харизма да се научи. Председник Пастор је имао и једно и друго“
„Уместо да данас заједно као и претходних осам година припремамо одлуке за последњу седницу сазива, чинићемо то само наизглед без њега",
„Борио се за вредности и у њих је веровао. Био је упорни и брижни заступник Мађара у Војводини који ствара мостове. Ако будућност будемо градили по мери дела које је он оставио, често ћемо се подсећати његових визија",
"Пленио је отвореношћу и поштовањем аргумената и великим уважавањем српских ставова и разумевањем заједничке судбине и заједничких изазова. Био је лидер мађарске заједнице у Војводини за понос и углед, и друг и пријатељ на кога сам могао да се ослоним. Заступао је принципе у јавном деловању, а данас је таквих људи мало и тим пре је пленио својим ставовима и залагањем."
"Његова преданост и посвећеност мађарској заједници у Србији била је потпуна и свеобухватна и оставила је трајне резултате уграђујући ову заједницу у темеље заједништва које нам је насушно потребно."
"Био је велики друг, ведар, оптимиста до последњег часа. Памтићу га као једног од последњих политичара који је вредностима давао предност у односу на голе бројеве. Његовим одласком изгубили смо пријатеља, савезника и прегаоца који ће нам у будућности недостајати и више него што смо у стању да то данас схватимо. Његовој породици и мађарској заједници у нашој земљи упућујем искрено саучешће."
"Господин председник", тако га памте колеге, посланици скупштине чији је био председник у три узастопна мандата, од 2012. до данас. Правник, у деценијама дугој политичкој каријери, највише је био поносан на ту функцију, а својим искуством увео је ред у парламентарни дијалог.
"Заиста на један уобичајено миран, достојанствен, парламентарно културан начин се размењују ставови у Скупштини Војводине. Наравно, то је омогућило његово чврсто држање пословника и оно што је урођено, неко има ауторитет или га нема. Не може ауторитет да се научи, не може харизма да се научи. Председник Пастор је имао и једно и друго“
Одлучио сам да не читам говор, јер у њему не пише оно кроз шта смо пролазили последњих месеци, какве смо речи размењивали и о чему смо говорили. Иштван Пастор је историјска личност и биће записано његово име не само у мађарским, већ и у српским уџбеницима - рекао је председник Вучић.
Иштван Пастор је био човек који је успео више од свих ратника, војсковођа, државника. Од свих оних којих су нам пуна уста, које смо неретко прецењивали, а тако велике људе попут Иштвана Пастора неретко потцењивали. Иштван Пастор је био човек који је нас упознао са Виктором Орбаном. То је био човек који је спојио две највеће партије у Србији, Срба и Мађара - Српску напредну странку и Савез војвођанских Мађара. Пастор је био човек који је радио на помирењу, увек довољно снажан да штити интересе и Мађара и Срба, али увек довољно паметан да направи компромисе, јер без договора напретка и будућности нема.
Иштван Пастор је постао један од најважнијих људи на српској политичкој сцени, без кога је било немогуће замислити пуну стабилност и најближе односе између Срба и Мађара. И увек када бисмо разговарали пред изборе и после избора, са њим никад није било изненађења, није било оних политичких трикова, једно место, једна фотеља више. Није га то интересовало. Хоћу да његови Мађари то овде знају, интересовало га је нешто друго - колико ће путева више да прође кроз мађарска села и насеља, колико посла, колико фабрика можемо заједнички да направимо, доведемо, шта је то што можемо заједно да донесемо.
- Има једна реч по којом ћу га запамтити и коју је користио као да му је српски једини језик. Изашли смо на терасу Председништва и гледали смо, колико је могуће далеко видети, шта је то што смо урадили заједно. Почели смо да говоримо о прузи Београд-Будимпешта и ја сам му рекао - "Само да смо то урадили у Србији, није мало шта смо направили". А Иштван се окренуо према мени и неким чудним покретом руке, то ћете ви из породици знати, и рекао је то је била ситница у односу на све што смо урадили, и онда ми је рекао једну српску реч - Александре урадили смо "онолико". То је та српска реч коју су српски владари користили још у 19. веку, није могао бољу да пронађе.
- То је човек који је данас овде окупио све нас, и Мађаре и Србе. Осећамо исто према човеку који је успео да нас уједини. Последњи пут сам га видео у болници у Суботици пре 15ак дана. Био је ведар и чио, био је јак, стабилан и обрадован сам изашао из Болнице, уверен да ће још дуго да поживи. Причали смо о плановима, будућности, о томе шта је то што још морамо да урадимо, за шта да замолимо Виктора да нам помогне око неких зелених линија. Видео сам се приватно са Виктором у Будимпешти два дана пре него што је стигла вест Иштван преминуо. Говорили смо о Иштвану, а Виктор ми је рекао да има забрињавајуће вести. Ја сам рекао "ја сам га видео одлично је изгледао, видео сам да су га сви волели и сестре и лекари, без обзира да ли су Мађари или Срби". Сви су га волели, и надали се желећи му брзо оздрављење. И онда сам рекао Виктору, када ми је рекао да су му лекари у Будимпешти рекли да није добро стање - "за нас би било катастрофа било шта да се догоди". У року од 48 сати смо чули ту тужну вест.
Хоћу да знате још нешто, можда ће неко једног дана пренети, да знате колико је био идејно и идеолошки снажан. Пожалио сам му се пре годину дана и рекао да ми је све теже, да нисам неко ко не уме да трпи, притиске, претње, који су долазили из многих делова света. Он је тим поводом тражио разговор са мном, јер је нешто осећао, нешто је видео. Рекао сам му да је теже него икада, да се плашим чиме све Србији прете и да не знам хоћу ли моћи да издржим. Он је тада показао нешто што до тада нисам познавао код њега - невероватну одлучност, енергију и снаги. Он је први пут повисио тон, стего леву песницу и рекао - "ако могу да те замолим, иако не знам шта се све дешава, све им то издржи, јер они се само праве да су јаки, а не виде ни шта се код њих догађа у њиховом дворишту, зато само издржи, а ми ћемо да подржимо све што буде потребно, јер не смемо да попустимо после свега што смо урадили". Ја сам тада видео пред собом једног другог Иштвана - једног снажног лидера, великог лидера, не само мађарског, већ и лидера српске државе. По годинама нешто старијег, од кога сам могао у том тренутку много да научим. Одласком Иштвана изгубили смо и пријатеља, и брата и великог политичког лидера. Изгубили смо дивног човека. Надам се да оно што је он урадио нико неће моћи да погази у будућности, верујем и у нашег пријатеља Орбана, у наследнике и у породици и у политичкој партији коју је предводио Пастор, а ми ћемо показати као српска држава које поштовање смо имали и које поштовање ћемо увек имати. Јер то што умрете то је физички, Иштван Пастор ће генерацијама још живети и бити поштован како од Мађара, тако и од нас Срба. Ми ћемо знати за сво добро које је учинио овој земљи. Нека му је вечна слава!
„Са великом тугом сам примио вест о смрти Иштвана Пастора, великог човека, часног политичара и пријатеља са којим смо заједно градили снажне темеље поверења између Срба и Мађара и радовали се сваком успеху који је донео бољи живот нашим грађанима.
Иштван је уживао неподељено поштовање свих поштених и радних људи Србије, што је било и највеће признање за његов неуморан рад и огромне напоре које је улагао у бољи и безбеднији живот свих и стварање стабилне и перспективне будућности за генерације које долазе. Његова улога у промоцији и афирмацији мађарског идентитета у Србији, остаје део богатства наше земље и једна од највиших вредности за које се доследно залагао.
Иштван Пастор је увек био спреман да преузме и подели одговорност и бригу за решавање сваког изазова у тешким временима наше заједничке борбе за бољу Србију. Више него многи други, допринео је напретку земље, њеном економском бољитку, као и пријатељству између Србије и Мађарске. Са великом пажњом и посвећеношћу, радио је на свим пројектима од значаја који су додатно учврстили везе између наших народа, засноване на међусобном поштовању и разумевању.
Иштваново политичко искуство и знање, представљали су посебно јак ослонац у тешким и преломним тренуцима по нашу земљу, а визија развоја Србије, као заједничке куће свих нас за чији напредак и развој се вреди борити, остаје залог његове политике и подстрек свима нама да те циљеве наставимо да остварујемо.
Изражавам дубоко саучешће породици, пријатељима, саборцима и поштоваоцима Иштвана Пастора.
Драги пријатељу, почивајте у миру“,
"Са великом тугом примио сам вест да нас је напустио Иштван Пастор, пријатељ и неуморни борац за напредак Србије као модерне и толерантне заједнице свих њених грађана и народа. Иштван Пастор је својом мудрошћу и великом енергијом предводио мађарску националну заједницу у Србији путем сарадње и заједништва, што ће остати упамћено као његово историјско наслеђе."
"Србија била богатија са Иштваном Пастором и његовим делом, па ће његов одлазак оставити неизбрисив траг, али и обавезу свима нама да наставимо да живимо у слози и посвећеношћу напретку и будућности Србије".